Нови вијек - дио историје од Колумбовог открића Америке 1492-ге године до Октобарске револуције 1917-те године. Понекад се као крај Новог вијека узима и Први свјетски рат (од 1914-те до 1918-те године).
Основне одлике Новог века
Нови век почиње открићима у области науке,технике,привреде и упознавања сопствене планете. За почетак Новог века узима 1453.тј. пад Византије или 1492. тј. Колумбово откриће Америке. Развија се капитализам чији је носилац грађанска класа. Нова техничка открића као што су: проналазак компаса, дурбина, изградња нове врсте бродова-каравела (са три једрењака, наоружани топовима који користе барут) омогућиће и убрзати географска открића. Број писмених људи повећава се захвалјујући Јохану Гутембергу који је открио штампарију и прва штампана књига је Библија (1455). Прве штампане српске књиге су Октоих и Псалтир из 1493. штампане у Ободу иѕнад Ријеке Црнојевића. Наука није више под утицајем цркве која је сматрала да је Земља равна плоча. Истичу се математичари и астрономи Никола Коперник (о кружењу небеских тела), Јохан Кеплер, Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Најпознатији филозофи су Рене Декат и Френсис Бекон.
Основне одлике Новог века
Нови век почиње открићима у области науке,технике,привреде и упознавања сопствене планете. За почетак Новог века узима 1453.тј. пад Византије или 1492. тј. Колумбово откриће Америке. Развија се капитализам чији је носилац грађанска класа. Нова техничка открића као што су: проналазак компаса, дурбина, изградња нове врсте бродова-каравела (са три једрењака, наоружани топовима који користе барут) омогућиће и убрзати географска открића. Број писмених људи повећава се захвалјујући Јохану Гутембергу који је открио штампарију и прва штампана књига је Библија (1455). Прве штампане српске књиге су Октоих и Псалтир из 1493. штампане у Ободу иѕнад Ријеке Црнојевића. Наука није више под утицајем цркве која је сматрала да је Земља равна плоча. Истичу се математичари и астрономи Никола Коперник (о кружењу небеских тела), Јохан Кеплер, Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Најпознатији филозофи су Рене Декат и Френсис Бекон.