Атеиста шета шумом:
- Како је величанствено дрвеће!
- Како су моћне ове реке!
- Како су дивне животиње!
рече у себи.
Док је шетао поред реке, зачуло се шуштање у жбуњу иза њега.
Окренуо се и угледао огромног гризлија од 2м како јури према њему.
Потрчао је стазом колико га ноге носе. Опет погледа преко рамена и виде да га медвед сустиже.
Погледа опет преко рамена а медвед је био све ближе и ближе.
Саплете се и паде на земљу.
Покуша да устане али виде да је медвед изнад њега и пружа се да га дохвати левом шапом, а десном подигнутом да га удари.
У том тренутку атесита ускликну :
О, Боже !
- Време се заустави.
- Медвед се укочи.
- Тишина завлада шумом…
Човек би осветљен неком блиставом светлошћу а са неба се зачу глас:
- Ти поричеш моје постојање све ове године, учиш друге да ја не постојим;
чак и стварање света приписујеш неком космичком случају...
- Да ли од мене очекујеш да ти сада помогнем у овој невољи?
- Је ли од сада треба да те рачунам као верника?
Атеиста погледа директно у светлост и рече:
- Било би лицемерно с моје стране да сад изненада захтевам од тебе да ме третираш као хришћанина,
али можда би могао да медведа учиниш хришћанином?
- У реду, рече глас.
Светло нестаде. Звуци у шуми поново оживеше. А медвед спусти своју десну шапу,
принесе је левој, погне главу као у молитви и рече:
"Боже, благослови ову храну коју ми пружаш данас кроз нашег господа Исуса Христа... Амин!"
- Како је величанствено дрвеће!
- Како су моћне ове реке!
- Како су дивне животиње!
рече у себи.
Док је шетао поред реке, зачуло се шуштање у жбуњу иза њега.
Окренуо се и угледао огромног гризлија од 2м како јури према њему.
Потрчао је стазом колико га ноге носе. Опет погледа преко рамена и виде да га медвед сустиже.
Погледа опет преко рамена а медвед је био све ближе и ближе.
Саплете се и паде на земљу.
Покуша да устане али виде да је медвед изнад њега и пружа се да га дохвати левом шапом, а десном подигнутом да га удари.
У том тренутку атесита ускликну :
О, Боже !
- Време се заустави.
- Медвед се укочи.
- Тишина завлада шумом…
Човек би осветљен неком блиставом светлошћу а са неба се зачу глас:
- Ти поричеш моје постојање све ове године, учиш друге да ја не постојим;
чак и стварање света приписујеш неком космичком случају...
- Да ли од мене очекујеш да ти сада помогнем у овој невољи?
- Је ли од сада треба да те рачунам као верника?
Атеиста погледа директно у светлост и рече:
- Било би лицемерно с моје стране да сад изненада захтевам од тебе да ме третираш као хришћанина,
али можда би могао да медведа учиниш хришћанином?
- У реду, рече глас.
Светло нестаде. Звуци у шуми поново оживеше. А медвед спусти своју десну шапу,
принесе је левој, погне главу као у молитви и рече:
"Боже, благослови ову храну коју ми пружаш данас кроз нашег господа Исуса Христа... Амин!"