Димитрије В. Љотић
СЛУЧАЈ ЈЕВРЕЈСКЕ ДЕЦЕ *
Министар просвете је издао наређење гимназијама да примају пријаве за упис јеврејске деце, али да их, до даље наредбе, не уписују.
Потом је издао наређење, изгледа, да се таква деца уписују. Али и то наређење има нешто лабилно у себи.
Она прва одлука је дошла иницијативом др Корошеца. Ова друга по жељи владе. Цветковић и Мачек су најенергичније захтевали да се са овим мерама прекине.
Добија се утисак да ни оно прво, ни ово друго наређење није промишљен и чврсто одлучан потез. Као да се пробао нечији пулс? Коме? Јеврејима или влади? Не знамо поуздано, али пулс влади је заиста избројан.
Ми тако не би радили.
Јеврејски проблем је врло тежак. Чак и за земљу као наша која, како кажу, има свега 72.000 Јевреја.
Њега треба решити. Али он се на парче не решава. А најмање мерама непроученим и неодлучним.
Ако се стане на гледиште да су Јевреји непожељни, онда треба наћи начина да се Јевреји, на човечан начин, иселе из земље што пре.
Данас због рата, када је саобраћај са земљама немогућ, ово решење отпада.
Онда би значи бављење Јевреја у нашој земљи било привремено. За време тог привременог бављења, држава им дугује заштиту и могућност људског живота, али нарочитим статутом мора прописати и њихов однос према средини у којој живе, тако да и та средина буде заштићена од њиховог разорног деловања.
У овом случају, најбоље би било да се јеврејској заједници да право да отвори своје школе, опште, средње и стручне, које ће она издржавати и у којима ће јеврејска деца, после свршене основне школе, ради свог припремања, учити оне предмете које сама заједница буде сматрала потребним и корисним.
Похађање универзитета би за ово време бављења јеврејској деци под нарочитим условима могло бити дозвољено, да би се, кад из наше земље оду, могли, у крају у коме буду живели, одати знамењима за која су се спремали.
Код таквог стања ствари логично је да Јевреји не могу служити војску, али могу бити употребљени на радове у засебним радним четама, исто тако не могу бити примани у државну службу, нити у слободне професије, пошто их у овим има далеко више него што би по броју Јевреја у нашој земљи трабало да их има.
У погледу бављења трговином, индустријом у границама статутом одређеним, ради омогућавања издржавања, оним Јеврејима, за које се утврди да немају других средстава за живот, дозвољаваће се и овај привредни рад.
Онима пак чија је имовина довољна за живот, сваки привредни рад би могао бити забрањен. Обавезна је пријава целокупне имовине сваког Јеврејина, под претњом конфискације свега што се покуша сакрити.
Јеврејима би био забрањен, под јемством целе заједнице, сваки политички рад у земљи.
Јеврејска заједница би морала бити организована статутом тако да се омогући поштовање извођења статута за све време док се Јевреји налазе у нашој земљи.
Попис јеврејске имовине врши се у циљу надзора над њиховом делатношћу.
На овај начин изнете мисли имале би да на првом месту остваре заштиту нашег народа од Јевреја за време док се они ту налазе, а на другом, заштиту самих Јевреја док уживају гостопримство наше земље.
Статут који не би испуњавао оба та услова, не би ваљао.
Гледајући у овој светлости случај уписивања јеврејске деце налазимо поново да ту меру, онако како је донета, па после обустављена, не би смо могли похвалити.
Home
