Средњи вијек је дио историје од V до XV вијека нове ере, тачније од 476. године, када је германски краљ Одоакар збацио посљедњег римског цара Ромула Августула па до 1492. године када је Кристифор Колумбо открио Америку. Неки историчари његово трајање повезују са трајањем Византијског царства од њеног настанка збацивањем Ромула Августула (односно нестанка Западног римског царства) до њеног нестанка падом Цариграда 1453.године. Главни привредни систем средњег вијека је феудализам. Поглед средњовјековног човјека на свијет готово је сасвим обликовало хришћанство, док су виши сталежи имали и витештво као скуп етичких правила. Дели се на:
Рани средњи вијек од V до XI века
Развијени средњи вијек од XII до XIV века
Касни средњи вијек од XIV до XV века
Средњи вијек, поготово рани средњи вијек (отприлике до јачања Светог Римског царства и свјетовне моћи цркве), још се назива и мрачном добом због контраста у односу на високо развијене цивилизације старог Рима прије њега и ренесансе послије њега. Ипак, посљедњих су деценија научници и хуманисти као Јохан Хуцинга и Жак Ле Гоф те прије њих Ернст Роберт Куртијус "открили" цивилизацију средњег вијека, која је сасвим различита од споменутих, али једнако сложена и вриједна.
Средњи вијек на западу је обиљежила превласт католичке Цркве, те се она у раздобљу развијеног средњег вијека покушава супротставити све моћнијем грађанству те задржати превласт над свјетовним владарима. Како је са развојем друштва дошло до развоја цјелокупне друштвене свијести, те су мислиоци увидјели превелико богатство цркве, аморалност, симонију (продавање црквених части), индулгенцију (продавање опроста гријеха и друго). Упоредо с тиме дошло је до сукоба с Црквом те оснивања многих смјерова који су уопштено названи катари који су тражили чишћење пред Богом, такође су називани и пуританци, валдензи, Кетзери, хумилијати. Због супротстављања Цркви она је против њих повела чак и крсташке ратове те осуђивала јерес оснивањем инквизиција. Тако настају бискупска, папска (Римска) те шпанска инквизиција.
Рани средњи вијек од V до XI века
Развијени средњи вијек од XII до XIV века
Касни средњи вијек од XIV до XV века
Средњи вијек, поготово рани средњи вијек (отприлике до јачања Светог Римског царства и свјетовне моћи цркве), још се назива и мрачном добом због контраста у односу на високо развијене цивилизације старог Рима прије њега и ренесансе послије њега. Ипак, посљедњих су деценија научници и хуманисти као Јохан Хуцинга и Жак Ле Гоф те прије њих Ернст Роберт Куртијус "открили" цивилизацију средњег вијека, која је сасвим различита од споменутих, али једнако сложена и вриједна.
Средњи вијек на западу је обиљежила превласт католичке Цркве, те се она у раздобљу развијеног средњег вијека покушава супротставити све моћнијем грађанству те задржати превласт над свјетовним владарима. Како је са развојем друштва дошло до развоја цјелокупне друштвене свијести, те су мислиоци увидјели превелико богатство цркве, аморалност, симонију (продавање црквених части), индулгенцију (продавање опроста гријеха и друго). Упоредо с тиме дошло је до сукоба с Црквом те оснивања многих смјерова који су уопштено названи катари који су тражили чишћење пред Богом, такође су називани и пуританци, валдензи, Кетзери, хумилијати. Због супротстављања Цркви она је против њих повела чак и крсташке ратове те осуђивала јерес оснивањем инквизиција. Тако настају бискупска, папска (Римска) те шпанска инквизиција.