Home
Sveta Gora Atonska, jedinstvena zemlja monaha, treći «prst» poluostrva Halkidiki. Srce svetskog pravoslavlja, poslednja živa ikona zaboravljenog Vizantijskog Carstva. Najveći hram na svetu
Sama priroda i položaj ovog veličanstvenog mesta odiše posebnošću. Brdovit predeo, prekriven gustim šumama i ispresecan nebrojenim stepenastim jarugama, čas pitom, čas surov, okružen bistrim smaragdnim vodama egejskog mora. Poluostrvom dominira brdo Atos, kameni goli vrh koji se uzdiže na 2033 metara nadmorske visine i najčešće je zaboden u oblake.
U antičko doba Atonska gora bila je poznata kao Apolonijada, a na vrhu Atosa nalazio se hram Zevsa.
Crkveno predanje pripoveda da je Majka Božija, primivši blagodat Svetog Duha i pošavši na Kipar lađom koju je zahvatila bura, pristala uz obalu Atonske gore. Mnogobošci su tada primili Bogorodicu, slušali njenu propoved i krstili se. Tada je, kako predanje kazuje, Mati Božija ovde učinila brojna čudesa. Pre nego što je nastavila svoj put postavila je na ovoj gori jednog od Apostola, kao učitelja i starešinu i blagoslovivši narod dodala: „Blagodat Božija neka bude na ovom mestu i nad onima koji ovde borave čuvajući Zapovedi Sina i Boga Mojega. Dobra nužna za život na zemlji imaće s malim trudom u izobilju, život na nebesima pripremljen im je i neće odstupiti milost Sina Mojega od mesta ovoga do kraja veka. Ja ću biti zastupnica ovog mesta i topla molitvenica za njega pred Bogom.“
Stecište pravoslavnih vernika sveta
Od tog dana kada je Presveta izgovorila ove reči, Sveta Gora se naziva njenim vrtom.
Pod vlašću Rima koji je proganjao hrišćane Sveta Gora nalazila se sve do 313 godine naše ere sve dok Car Konstantin nije izdao ukaz o građanskim pravima i slobodi veroispovesti hrišćana. Do tada se monaštvo na Atosu već bilo poprilično razvilo. Pojavili su se manastiri.
Događaj iz 442 godine odredio je takozvani Avato, zakon po kojem se osobama ženskog pola zabranjuje pristup na Atos. Naime kćerka Teodosija Velikog, princeza Plakidija posetila je manastir Vatoped ali se tom prilikom iz ikone Presvete Bogorodice začuo glas koji joj je saopštio da odstupi. Ovaj Zakon primenjuje se do danas, a kršen je u nekolko navrata tokom burne istorije, dešavalo se da su pojedine žene pokušavale da krišom stupe na zabranjeno im tlo.
U IX veku carskom poveljom darovano je monasima pravo samostalne uprave na Atonsu, a njihov broj se tada značajno povećava. Javlja se i slovensko monaštvo, rusko, srpsko i bugarsko. 1453 godine, sa propašću Vizantije, nastupa period turske vladavine, ali je Sveta Gora očuvala slobodu pravoslavne vere i samoupravu uz plaćanje danka. Carska Rusija u to vreme značajno pomaže Svetogorce.
Danas se na Svetoj Gori nalazi 20 velikih manastira, 12 takozvanih skitova, mnoštvo kelija i drugih monaških naseobina, a na njenim liticama podvizavaju se pustinjaci.
Najviše manastira je grčkih. Čak, njih 17 je grčke monaške zajednice: Velika Lavra, Iviron, Dionisijat, Grigorijat, Sveti Pavle, Ksiropotam, Ksenofont, Kutlumuš, Pantokrator, Filotej, Karakala, Dohijar, Esfigmen, Simonopetra, Stavronikita i Konstamonit.
Tu su i naš Hilandar kao i ruski manastir Pantelejmon i bugarski Zograf. Rumuni imaju svoj skit: Časnog Preteče na samoj litici poluostrva.
Kareja je srednjovekovni gradić u samom centru Svete Gore. U ovoj svojevrsnoj svetogorskoj prestonici nalazi se sedište Sveštene opštine, koju predvodi Svetogorski prot. Tu su i konaci poslanstva svih svetogorskih manastira. Za Srbe je posebno značajna Isposnica Svetog Save u kojoj se čuva čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice, a od skora i žezlo Svetog Save. U njoj svakodnevno u molitvi i velikom podvigu danas revnuje monah Nikodim sabrat Hilandarski.
Sama priroda i položaj ovog veličanstvenog mesta odiše posebnošću. Brdovit predeo, prekriven gustim šumama i ispresecan nebrojenim stepenastim jarugama, čas pitom, čas surov, okružen bistrim smaragdnim vodama egejskog mora. Poluostrvom dominira brdo Atos, kameni goli vrh koji se uzdiže na 2033 metara nadmorske visine i najčešće je zaboden u oblake.
U antičko doba Atonska gora bila je poznata kao Apolonijada, a na vrhu Atosa nalazio se hram Zevsa.
Crkveno predanje pripoveda da je Majka Božija, primivši blagodat Svetog Duha i pošavši na Kipar lađom koju je zahvatila bura, pristala uz obalu Atonske gore. Mnogobošci su tada primili Bogorodicu, slušali njenu propoved i krstili se. Tada je, kako predanje kazuje, Mati Božija ovde učinila brojna čudesa. Pre nego što je nastavila svoj put postavila je na ovoj gori jednog od Apostola, kao učitelja i starešinu i blagoslovivši narod dodala: „Blagodat Božija neka bude na ovom mestu i nad onima koji ovde borave čuvajući Zapovedi Sina i Boga Mojega. Dobra nužna za život na zemlji imaće s malim trudom u izobilju, život na nebesima pripremljen im je i neće odstupiti milost Sina Mojega od mesta ovoga do kraja veka. Ja ću biti zastupnica ovog mesta i topla molitvenica za njega pred Bogom.“
Stecište pravoslavnih vernika sveta
Od tog dana kada je Presveta izgovorila ove reči, Sveta Gora se naziva njenim vrtom.
Pod vlašću Rima koji je proganjao hrišćane Sveta Gora nalazila se sve do 313 godine naše ere sve dok Car Konstantin nije izdao ukaz o građanskim pravima i slobodi veroispovesti hrišćana. Do tada se monaštvo na Atosu već bilo poprilično razvilo. Pojavili su se manastiri.
Događaj iz 442 godine odredio je takozvani Avato, zakon po kojem se osobama ženskog pola zabranjuje pristup na Atos. Naime kćerka Teodosija Velikog, princeza Plakidija posetila je manastir Vatoped ali se tom prilikom iz ikone Presvete Bogorodice začuo glas koji joj je saopštio da odstupi. Ovaj Zakon primenjuje se do danas, a kršen je u nekolko navrata tokom burne istorije, dešavalo se da su pojedine žene pokušavale da krišom stupe na zabranjeno im tlo.
U IX veku carskom poveljom darovano je monasima pravo samostalne uprave na Atonsu, a njihov broj se tada značajno povećava. Javlja se i slovensko monaštvo, rusko, srpsko i bugarsko. 1453 godine, sa propašću Vizantije, nastupa period turske vladavine, ali je Sveta Gora očuvala slobodu pravoslavne vere i samoupravu uz plaćanje danka. Carska Rusija u to vreme značajno pomaže Svetogorce.
Danas se na Svetoj Gori nalazi 20 velikih manastira, 12 takozvanih skitova, mnoštvo kelija i drugih monaških naseobina, a na njenim liticama podvizavaju se pustinjaci.
Najviše manastira je grčkih. Čak, njih 17 je grčke monaške zajednice: Velika Lavra, Iviron, Dionisijat, Grigorijat, Sveti Pavle, Ksiropotam, Ksenofont, Kutlumuš, Pantokrator, Filotej, Karakala, Dohijar, Esfigmen, Simonopetra, Stavronikita i Konstamonit.
Tu su i naš Hilandar kao i ruski manastir Pantelejmon i bugarski Zograf. Rumuni imaju svoj skit: Časnog Preteče na samoj litici poluostrva.
Kareja je srednjovekovni gradić u samom centru Svete Gore. U ovoj svojevrsnoj svetogorskoj prestonici nalazi se sedište Sveštene opštine, koju predvodi Svetogorski prot. Tu su i konaci poslanstva svih svetogorskih manastira. Za Srbe je posebno značajna Isposnica Svetog Save u kojoj se čuva čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice, a od skora i žezlo Svetog Save. U njoj svakodnevno u molitvi i velikom podvigu danas revnuje monah Nikodim sabrat Hilandarski.
